Šta je Ateroskleroza?

Ateroskleroza je stanje kod kojeg određene supstance sprečavaju normalan protok krvi kroz organizam i prenos hranljivih materija do organa u telu čoveka.

Ovde se direktno ugrožavaju arterije, koje služe za transport krvi do svih delova tela.

Zato je drugi naziv za aterosklerozu koronarna bolest arterija.

Blokira se dotok krvi do važnih vitalni organa, kao što je srce.

Često se meša sa arteriosklerozom, koja, sa druge strane, predstavlja gubitak elastičnosti i mekoće arterija, bez obzira da li je plak prisutan ili ne.

Ako se ne leči na vreme, ateroskleroza može ugroziti život obolelog.

Dovodi do poremećaja funkcionisanja organa ili čak potpuno otkazivanje njihovog rada.

Postoji više faktora koji utiču na pojavu ateroskleroze, a treba dobro obratiti pažnju na minimalne promene u organizmu da bi se uspešno izlečili.

Naučite da se na prirodni način zaštitite od ateroskleroze, ako ste pod rizikom, ili ublažite simptome postojeće bolesti srca.


Pročistite vaše arterije od nataloženih masnoća na potpuno prirodan način pomoću preparata Venovin


KAKO SE JAVLJA ATEROSKLEROZA?

Ovu bolest poruzrokuje sužavanje i stvrdnjavanje arterija zbog plaka koji se formira u njihovom unutrašnjem delu.

Plak je supstanca strukture nalik vosku, stvorena taloženjem beskorisnih lipida.

Površinski deo unutrašnjih zidova i ćelije koje se nalaze u njegovom sastavu prve trpe štetu, koju uzrokuju slobodni radikali, stvarajući upalu.

Pod slobodnim radikalima misli se na veoma reaktivne toksične hemikalije, koje narušavaju građu arterija.

Konstantnim nakupljanjem masti, sužava se cevasta šupljina u arterijama i sprečava se normalan protok krvi.

Loša cirkulacija može dovesti do pogoršanja rada organa, a pogotovo utiče na srčani mišić.

Ćelije ne dobijaju dovoljno kiseonika da bi se nahranile i, u najgorem slučaju, dolazi do infarkta srca ili moždanog udara.

To se događa zbog stvaranja potpune začepljenosti neke od arterija i potpune blokade krvotoka.

FAKTORI RIZIKA ATEROSKLEROZE

Osobe koje pate od visokog krvnog pritiska i visokog nivoa lošeg holesterola često oboljevaju od ateroskleroze.

Ova dva poremećaja su često povezana i uglavnom su glavni uzročnici koronarne bolesti arterija.

Veliku ulogu ima i genetika, pa bi trebalo da češće idete na kontrolu kod svog lekara ako imate nekog u porodici sa poremećenom cirkulacijom zbog taloženja masti unutar arterija.

To znači da, ako neko od roditelja pati ili je patio od koronarne bolesti arterija, postoji velika mogućnost da ćete i vi biti ugroženi.

Ako ne vodite računa o ishrani i unosite trans masti i ogromne količine ugljenih hidrata, možete se svrstati u grupu visokorizičnih.

Među njima su gojazne osobe, sa velikim viškom kilograma koje nisu fizički aktivne.

Alkohol i pušenje takođe podstiču nastanak i razvoj ateroskleroze.

NAJČEŠĆI SIMPTOMI ATEROSKLEROZE

Za aterosklerozu se často kaže da je ’’tihi ubica’’, jer je to bolest koja se neprimetno razvija u organizmu.

Mnogi oboleli u ranoj fazi ateroskleroze nisu svesni da su bolesni.

Ovo su obično prvi simptomi i, sa njihovim javljanjem, treba što pre potražiti medicinsku pomoć:

  • HIPERTENZIJA – Drugi naziv za trajno povišen krvni pritisak u arterijama. Tada srce radi jače nego normalno da bi krv cirkulisala kroz krvne sudove. Ako se ne tretira, dolazi do kontinuiranog oštećenja organa.
  • ZUJANJE U UŠIMA – Iritantan osećaj u ušima koji se može opisati i kao šum ili zviždanje. Može se pojaviti u jednom ili oba uveta. Obično se kod obolelih od koronarne bolesti arterija javlja zajedno sa visokim krvnim pritiskom.
  • OTEŽANO DISANJE – Tipičan simptom koji ukazuje na srčanu slabost i lošu cirkulaciju. Može biti praćeno napadom panike, bolovima u predelu grudi i gubljenjem svesti. Prelazi u gušenje kod predinfarktnog stanja.
  • JAKE GLAVOBOLJE – Nastaju draženjem receptora za bol arterija izmenjenih aterosklerotično. Jačina varira od oštrih, kratkih proboda do dugotrajnih i tupih bolova. Sa rastom krvnog pritiska, glavobolje su češće i duže traju.
  • HRONIČAN UMOR – Ekstremna malaksalost koja nije prouzrokovana fizičkim naporom. Često je vezan za problema sa srcem i ubrzanim radom srčanog mišića. Čak i pored 8 sati spavanja, oboleli se ujutru bude umorni i bezvoljni.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *